Poslovne vesti - Srbija

Šta znači milijarda dolara za Srbiju

Podsetio je i da su nam zajam od tri milijarde dolara dali i 2014. godine kada je počela fiskalna konsolidacija. Sada nije rečeno na koji rok će se vraćati dug, a te 2014. godine bila je ugovorena otplata na deset godina, bez grejs perioda, a kamata je bila dva odsto. Zato se pretpostavlja da se i sada radi o desetogodišnjem roku otplate. „Nama već u januaru dospevaju obaveze starih kredita koje moramo da vraćamo, sada obezbeđujemo punu likvidnost uz solventnost koju imamo”, rekao je Vučić čime je praktično objasnio namenu ove pozajmice.

Ministar finansija Siniša Mali je istakao da na ovaj način Srbija snaži javne finansije i ima novac da vrati neke stare kredite.

„Kamatna stopa od samo tri odsto, to je u ovom trenutku nezamislivo. Kamatne stope su na tržištu sedam, 7,5 odsto. Samo na kamati štedimo 40, 45 miliona dolara”, rekao je za  Mali.

Predsednik države je izrazio očekivanje da će Srbija da postigne stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i da će tu da obezbedi dodatnu podršku. Drugim rečima, razmišlja se o promeni aranžmana. Podsećanja radi, mi već imamo aranžman sa ovom finansijskom institucijom, onaj iz predostrožnosti ili savetodavni kako se još zove, a koji ne podrazumeva da nam daju novac. Stendbaj aranžman je po svojoj suštini mnogo više obavezujući i sa mnogo više kontrole s njihove strane u odnosu na postojeći koji ekonomisti nazuvaju „labavim”. Nije na odmet podsetiti da nam je i u tom labavom aranžmanu MMF početkom ove godine, zbog korone, i to za budžet dao zajam od 760 miliona evra sa kamatom od samo 0,05 odsto. Novac je upotrebljen isključivo za vraćanje starih dugova.

Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) kaže da je kredit od UAE povoljan imajući u vidu cenu kapitala na tržištu. Na poslednjoj aukciji dinarskih obveznica kamata je na rok od 5,5 godina bila 6,8 odsto što je visoko.

„Zbog cene nafte koja je na istorijskom maksimumu već neko vreme arapske zemlje su pune para i one traže gde ta sredstva da plasiraju. Ti bilateralni aranžmani sa zemljama poput Emirata, Kine, Rusije, nikada nisu bili tržišni. Oni su imali kamatu od dva, tri, četiri odsto kada su tržišne kamate bile šest i sedam, ali i kad su posle bile jedan odsto. U jednom trenutku se desilo da je euribor bio negativan pa su ti krediti bili skupi”, kaže Radosavljević.

Međutim, ta milijarda dolara ni približno nije dovoljna za plaćanje svih predstojećih obaveza. Mi svake godine moramo da refinansiramo pet milijardi evra starih dugova, plus da platimo deficit u javnim finansijama koji nastaje ove godine. Sledeće godine dolaze na naplatu velike obaveze i ta milijarda dolara će već biti potrošena u januaru i februaru naredne godine. Ukazuje da je problem za finansiranje obaveza i to što smo počeli da, zbog visokih kamata, trogodišnji kredit refinansiramo dvogodišnjim, a onaj na dve godine jednogodišnjim. Jer, što kraći rok to manja cena novca.

Što se tiče stendbaj aranžmana sa MMF-om on kaže da mi u svakom trenutku aranžman iz predostrožnosti možemo da pretvorimo u drugi koji više obavezuje. Problem sa stendbaj aranžmanom je taj što on ne daje kredite za budžet, već njihove pare idu za devizne rezerve Narodne banke, odnosno obezbeđivanje platnobilansne sigurnosti.

„MMF daje pare za budžet samo u izuzetnim situacijama kakva je bila tokom korone, a ja ne vidim da je sada izuzetna situacija. Nama bi stendbaj aranžman manje bio potreban zbog para, već više zbog kredibiliteta prema investitorima. U takvom čvršćem aranžmanu, u odnosu na sadašnji savetodavni koji je labav, MMF potvrđuje da su naše javne finansije stabilne. U poslednje vreme investitori nisu raspoloženi da kod nas ulažu po niskim kamatama. To je trend u svetu, ne samo kod nas, zbog visoke inflacije. U tom smislu bi stendbaj  aranžman sa MMF-om, u kojem oni detaljno kontrolišu javne finansije, investitorima pružio dodatno poverenje pa bi mogli da se zadužujemo po nešto nižim kamatama. I ja bih slično razmišljao da se nalazim u situaciji ministarstva finansija”, kaže Radosavljević.

I Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub), smatra da je zajam od UAE veoma povoljan s obzirom na cenu kapitala na tržištu, a njime će samo delom vratiti stare kredite. Srbija sada, na primer, dinarske jednogodišnje obveznice emituje po 3,9 odsto godišnje.

„Ove godine planirano je da se zadužimo oko 5,3 milijarde evra, od toga 1,7 milijardi za tekući budžetski deficit i prateće troškove, a 3,6 milijardi evra je za otplatu starih kredita. Već krajem septembra mora da se otplati poslednja evroobveznica izdata 2011. godine od 700 miliona dolara. U januaru ponovo dolaze veliki krediti na naplatu od oko 900 miliona evra. To znači da ćemo ponovo da krenemo u spiralu zaduživanja. To nije dobro za nas, jer na nivo javnog duga od 31,5 milijardi evra svaki rast kamata nosi sa sobom veliki rast troškova zaduživanja”, kaže Gajić.

Što se tiče eventualne promene aranžmana sa MMF-om, on dodaje da je njima u interesu da se obezbedi nesmetanost međunarodnih plaćanja, a da Srbija nema teškoće u plaćanju obaveza prema svetu. Stendbaj aranžman se sklapa da bi se pružila neka vrsta uveravanja investitorima koji kupuju naš dug da vodimo smislenu i odgovornu ekonomsku politiku. Drugim rečima, da država ima novca da vrati te dugove. Što je doživljaj rizika za njih manji i kamata je niža za dužnika.